Tradicionalni restoran. Novi vizuel. Isti duh, konačno vidljiv.
Restoran Sač ima ono što se ne može iscenirati: prostor sa karakterom, kuhinju koja miriše na detinjstvo i atmosferu koja podseća da Beograd nije samo centar, već i Zemun. Ali na Instagramu, toga nije bilo. Postojao je profil, postojale su objave, ali nije postojala priča. Nije bilo kontinuiteta, tona, niti jasne poruke koja bi potencijalnom gostu objasnila: „Zato dolaziš kod nas.”
Kao i često u ugostiteljstvu, kvalitet nije bio upitan. Ali komunikacija nije pratila ono što se svakodnevno dešava za stolovima restorana. Fotografije su bile neujednačene. Story sadržaj sveden na ad hoc objave. Vizuelna estetika neodređena. A identitet, zamagljen.
Prvo smo slušali. Upoznali Sač iznutra: ljude, jelovnik, svetlo u bašti, miris jagnjetine iz sača, ritam dana i glas tamburaša. U restoranu koji ima toliko slojeva, odlučili smo da Instagram ne bude samo ogledalo jela, već produžetak doživljaja.
Zatim smo osmislili vizuelni i komunikacijski identitet. Fotografije su postale tople, autentične, pune detalja, bez filtra, ali sa emocijom. Story sekvenca je dobila ritam: preporuke dana, kadrovi iz bašte, gosti, sitnice koje čine prostor živim. Svaka objava imala je razlog, cilj i ton, ne samo jelo na tanjiru.
Restoran koji je već imao lojalne goste, dobio je i digitalni identitet koji ih okuplja. Profil je postao mesto gde se zadržava pažnja, a ne samo lokacija. Ljudi su dolazili jer su već osetili atmosferu. A menadžment je po prvi put video kako Instagram zaista može biti alat, ne obaveza.
Danas restoran Sač izgleda online tačno onako kako izgleda i uživo: autentično, neposredno, bogato detaljima i dušom.
A to je bila i naša namera, da ne menjamo restoran. Samo da ga predstavimo, onako kako zaslužuje.
