Mir u tanjiru. Ritam u komunikaciji.
Blunch je mesto koje mnogi otkriju slučajno, a onda se stalno vraćaju. Skrivena bašta na Banjici, doručak koji traje duže nego što piše u meniju, i ambijent u kom možeš da čuješ tišinu. Restoran koji zna da ne mora da bude glasan da bi bio primetan.
Ali na Instagramu, nije ostavljao isti trag. Profil je imao osnovne informacije, pokoju dobru fotografiju i povremenu objavu, ali bez identiteta. Bez reda. Bez tona. Sve je delovalo kao da "neko nešto kači", ali niko ne vodi. I gubila se suština: onaj mir koji Blunch zapravo jeste.
Nismo krenuli od objava. Krenuli smo od posmatranja. Kako svetlo pada u bašti. Kako gosti biraju doručak. Kako osoblje komunicira. Kako kafa izlazi iz aparata, ne brzo, već tačno tempirano. I onda smo postavili pitanje: kako da sve to osetiš, bez da dođeš? Odgovor je bio, kroz Instagram koji diše istim ritmom kao i Blunch.
Nismo hteli da „napravimo“ novi Blunch. Hteli smo da predstavimo onaj pravi. Fotografije su postale svetlije, čistije, ali ne iscenirane. Story je dobio ritam: mirno jutro, preporuka dana, kadar iz kuhinje, pogled kroz granje. Profil je počeo da priča priču, bez reči viška.
Danas Blunch na Instagramu izgleda onako kako se i oseća uživo: jednostavno, skladno i bez žurbe. Ljudi ne dolaze samo zbog hrane, već zbog osećaja. A taj osećaj sada dobiju već pri prvom skrolu.
Cibus Notio nije promenio Blunch. Samo ga je zaustavio na slici, tačno onako kako jeste.
